Saradnja 16+1 na višem nivou

946
16+1 CEEC

Saradnja Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (16+1) platforma je za saradnju koju je zajednički uspostavilo pomenutih 17 zemalja.

Počev od prvog sastanka šefova vlada Kine i 16 zemalja održanog u Varšavi u aprilu 2012. godine, međusobne posete na visokom nivou između Kine i 16 država postajale su sve učestalije, uzajamno političko poverenje sve jače, privredno-trgovinska saradnja sve tešnja, a kulturna i međuljudska razmena sve frekventnija.

Mehanizam 16+1 donosi praktične koristi Kini ali i zemljama Centralne i Istočne Evrope, koje imaju veliku komplementarnost pre svega u infrastrukturnoj izgradnji, energetici, ekonomiji, ali i u drugim sferama.

Saradnja Kine i zemalja CIE poslednjih godina urodila je briljantnim rezultatima u velikim projektima, među kojima su Most Zemun-Borča, termoelektrana u Stanarima, projekat odbrane od poplava u poljskom gradu Vroclavu, kao i elektrana na vetar i fotonaponska elektrana u rumunskom gradu Konstanci. Osim svega navedenog, redovnom dinamikom se realizuje i projekat brze pruge Beograd-Budimpešta.

„Od Beograda do Budimpešte se putuje čitavih osam sati vozom koji kreće na postojećoj pruzi koja spaja dve prestonice. Nakon što bude puštena u promet nova brza pruga, putovanje između dva grada će biti skraćeno na samo tri sata”, rekao je Hei Šićijang, zamenik direktora kompanije CRBC u Srbiji.

Brza pruga Beograd-Budimpešta je prvi projekat Kine u Evropi u oblasti železničke infrastrukture. Deonica te pruge u Mađarskoj dugačka je 166 kilometara, a deonica u Srbiji 184 kilometra. Prema navodima u izveštaju Instituta za evropske studije pri Kineskoj akademiji društvenih nauka, Evropska unija planira da izgradi 9 železničkih pruga, među kojima su dve u pravcu sever-jug, ali nijedna od njih ne povezuje nove članice EU. Brza pruga Beograd-Budimpešta će se ubuduće prostirati do zemalja Baltičkog mora na severu, a na jug do Pireja u Grčkoj.

Cui Hungđijen, direktor Odeljenja za evropske studije pri Kineskom institutu za međunarodne studije, je izjavio da će izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta, s jedne strane, doprineti poboljšanju ambijenta ekonomskog razvoja zemalja Centralne i Istočne Evrope, a sa druge zapošljavanju i rastu prihoda. „Verujem da će se tim primerom saradnja Kine i zemalja CIE u saobraćajnoj i transportnoj infrastrukturi razvijati veoma brzo”, rekao je Cui.

Prema nepotpunim podacima, investicije kineskih preduzeća u zemljama CIE u mašinogradnji, hemijskoj industriji, telekomunikacijama, novoj energiji, logistici i drugim oblastima premašile su 8 milijardi dolara. Uprkos padu trgovine Kine sa svetom, trgovinska vrednost Kine i zemalja CIE 2016. iznosila je 58,65 milijardi dolara, što je rast od 9,5 odsto u odnosu na 2015. godinu.

Po mišljenju Li Daokuija, šefa Instituta za kinesku i svetsku privredu na Ćinghua univerzitetu, saradnja kroz mehanizam „16+1″ je otvorena i obostranokorisna. Zahvaljujući produbljivanju reformi i otvaranju Kine prema svetu, sve više kineskih preduzeća širi se na stranom tržištu, unapređuje lokalnu privredu, stvara radna mesta i doprinosi lokalnom društvu.

„Ranije smo samo kupovali preduzeća i upravljali njima. Danas se ovaj način menja. Naša preduzeća u zemljama u vezi sa inicijativom Pojas i put učestvuju u raznovrsnim lokalnim privrednim aktivnostima i razumevaju potražnje na tržištu”, rekao je Li.

Zemlje CIE se nalaze u spojnom području inicijative „Pojas i put” i evropskog investicionog plana. Kina kroz inicijativu „Pojas i put” i mehanizam saradnje „16+1″ probija koridor ka centralnoj Aziji, centralnoj, istočnoj i zapadnoj Evropi, radi realizacije povezanosti. Sve zemlje CIE, i one koje su u EU i one koje teže učlanjenju, istovremeno aktivno traže razvojni put ka Istoku. Strateško spajanje dveju strana položilo je temelj obostranokorisnoj saradnji. Odnosi Kine i zemlje CIE su važan deo kinesko-evropskih odnosa i dodaju novi motor za kinesko-evropske odnose mira, rasta, reformi i civilizacije.